А десило се пре два дана на прослави Дана Републике Српске, приликом уласка у свечану салу, када су, заједно на уласку, појавили се Патријарх и председник Републике.
Неписменост спикера или неписменост онога ко је спикеру писао текст протокола – сасвим је свеједно – али није природно.
Спикер је заједнички улазак најавио речима: МОЛИМ ВАС ДА ГРОМОГЛАСНИМ АПЛАУЗОМ ПОЗДРАВИТЕ ПРЕДСЕДНИКА ДРЖАВЕ МИЛОРАДА ДОДИКА!
Ваљда је природно да се прво поздрави патријарх. Чак и да је у његовој пратњи краљ државе, увек је патријарх тај којег треба прво поздравити.
Неприродно, али очигледно, да је и сам партијарх пристао на ту подређену улогу препуштајући примат политичару.
Неприродно исто као и сам чин патријарховог благодарења Господу што је Србима подарио Александра Вучића и Милорада Додика.
Све саме (не)природности наше данашњице!
