ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

Данас је петак, 1. децембар, 335. дан 2017. До краја године има 30 дана.

1135. – Умро енглески краљ Хенри Први, млађи син Вилијама Првог Освајача. Током владавине од 1100. учврстио је краљевску власт, а 1106. освојио је Нормандију и припојио је Енглеској.

1455. – Умро италијански вајар Лоренцо Гиберти, најпознатији по изради врата на крстионици катедрале у Фиренци. На конкурсу 1401. у јакој конкуренцији повјерена му је израда других врата на тој цркви, која је завршио 1424, а од 1425. до 1452. је израдио трећа врата, названа „врата раја“, код којих је на нов начин ријешио проблем простора. Урадио је и више кипова у Фиренци и Сијени, укључујући рељеф за катедралу у Сијени, рађен од 1417. до 1427, а његови „Коментари“ су документ велике вриједности за изучавање италијанског сликарства.

1640. – Португалија послије устанка којим је збачена шпанска власт поново стекла независност, а двије седмице касније војвода од Брагансе крунисан за португалског краља под именом Жоао Четврти. Шпанија је независност Португалије признала тек 1668.

1813. – Послије неодређеног одговора француског цара Наполеона Првог Бонапарте на мировне услове савезника – Русија, Пруска и Аустрија одлучиле се за инвазију Француске.

1819. – Рођен српски историчар и публициста Данило Медаковић, веома заслужан за ширење књиге у народу. У вријеме револуције 1848. покренуо је лист „Напредак“ који је убрзо забрањен због опозиционог става према патријарху Јосифу Рајачићу, 1851. лист „Јужна пчела“, а 1852. „Српски дневник“ с књижевним додатком „Седмица“. Написао је „Повесницу српског народа“.

1821. – Независност од Шпаније прогласила Доминиканска Република, територија која захвата двије трећине источног дијела карипског острва Хаити, тада познатог као Хиспањола.

1822. – Оснивач бразилског царства Дом Педро крунисан за цара Бразила под именом Педро Први.

1825. – Умро руски цар Александар Први Павлович – Романов, који је по ступању на пријесто 1801. отпочео серију либералних реформи и за вријеме чије је владавине Русија територијално проширена. Савезништво које је 1807. закључио с француским царем Наполеоном Првим Бонапартом – против којег је претходно ратовао у савезу с Аустријом, Пруском и Енглеском – искористио је да у рату против Шведске отргне Финску, која је 1809. прикључена Русији као велика кнежевина. Припојио је и велике дијелове Пољске, а послије побједе у рату с Отоманским царством и Бесарабију. Савезништво је раскинуто Наполеоновим походом на Русију 1812. током којег је француска армија претрпјела пораз, а Александар Први је тријумфално ушао у Париз, гдје су вођени мировни преговори.

1898. – У скупштини Србије поднесен први приједлог за оснивање Универзитета у Београду, односно за реорганизацију Велике школе и њено прерастање у Београдски унивезитет. Потом је израђено више пројеката закона, али је тек у фебруару 1905. усвојен приједлог министра просвјете Андре Николића, чиме су створени услови за отварање универзитета у октобру 1905.

1906. – У Паризу отворен биоскоп „Омнија Пате“, прва дворана у свијету намјенски изграђена за приказивање филмова.

1918. – У Београду проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, с принцем Александром Првим Карађорђевићем као регентом и Београдом као пријестоницом, која је 1929. добила име Југославија. Уједињење југословенских земаља омогућила је побједа српске војске у Првом свјетском рату и у нову државу су укључене независне предратне државе Србија и Црна Гора и територије у саставу поражене Аустро-Угарске /Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Далмација и Војводина, чија је скупштина одлучила да Војводина прво уђе у састав Србије, а потом у Краљевину СХС/.

1918. – Провинција Трансилванија – раније у саставу Мађарске као дијела Аустро-Угарске, поражене у Првом свјетском рату – постала је дио Румуније.

1918. – Одлуком данског парламента Исланд стекао независност.

1934. – У Лењинграду убијен члан Политбироа и секретар Централног комитета совјетске Комунистичке партије Сергеј Миронович Киров, што је совјетски диктатор Стаљин искористио као повод да отпочне масовне чистке. Бољшевик је постао 1904. и као професионални револуционар учествовао је у револуцијама 1905. и у Фебруарској и Октобарској револуцији 1917. Шеф Комунистичке партије Азербејџана постао је 1921, а 1926. секретар Лењинградске обласне партијске организације. Послије убиства Кирова, Стаљин је започео талас чистки и до 1938. је физички ликвидирао већину старих револуционара, учесника и вођа Октобарске револуције.

1935. – Рођен амерички филмски глумац и режисер Ален Стјуарт Конигсберг, познат као Вуди Ален, обновитељ холивудске филмске комедије седамдесетих година 20. вијека. Касније је под утицајем шведског режисера Ингмара Бергмана режирао интелектуалистичке филмове с психоаналитичком позадином. Филмови: „Узми паре и бјежи“, „Све што сте одувијек жељели да знате о сексу, али се нисте усудили да питате“, „Љубав и рат“, „Ени Хол“, „Менхетен“, „Ентеријери“, „Сан љетње ноћи“, „Зелиг“.

1936. – Умро италијански писац Луиђи Пирандело, добитник Нобелове награде за књижевност 1934, један од најзачајнијих драмских писаца 20. вијека. У приповијеткама, романима и драмама – прожетим особеним, трагичним хумором – изнио је идеје о илузорности реалног живота и реалности субјективних илузија. Написао је 44 драме, сабране под насловом „Голе маске“, у којима је сагледавао грађанског човјека, његово сазнање о релативности живота, чак и сумњу у властито постојање. Испрва је изазвао револт и забуну публике, али је убрзо стекао опште признање и отворио нове путеве модерне драматургије. Дјела: приповијетке „Приче за једну годину“, „Смрт на леђима“, романи „Покојни Матија Паскал“, „Њен муж“, драме „Ђакомино“, „Хенри Четврти“, „Шест лица траже писца“.

1971. – У Карађорђеву на сједници Предсједништва Савеза комуниста Југославије смијењен дио руководства Савеза комуниста Хрватске – носилаца политике тзв. масовног покрета. Оцијењено је да и у другим републикама има појава супротних политици руководства СКЈ, па су услиједиле чистке у Србији, Словенији и Македонији које су, посебно у Србији – у којој је смијењено стотине успјешних директора под оптужбом за технократизам – у коријену сасјекле све покушаје политичке демократизације друштва и суштинских реформи привреде.

1973. – Умро израелски државник Давид Бен Гурион, вођа борбе за стварање Израела и први премијер јеврејске државе од 1948. до 1953. и поново од 1955. до 1963. Из родне Пољске је 1906. отишао у Палестину и био међу пионирима сељачког колективизма и радничког покрета. Основао је 1920. Хистадрут /Савез синдиката/, а 1930. Израелску радничку партију /МАПАИ/, странку лабуристичког типа. Као премијер од различитих герилских група створио је израелску армију и заступао чврсту линију према агресији околних арапских земаља.

1974. – У америчком авиону „боинг 727“, који се срушио у близини Вашингтона, погинула 92 путника и чланова посаде.

1981. – У највећој несрећи у историји југословенског ваздухопловства, у авиону „ДЦ-9 супер 80“ љубљанског „Инеx-Адриа авиопромета“, који је ударио у планину у близини Ајачија на Корзици, погинуло свих 178 путника и чланова посаде.

1988. – Беназир Буто постала премијер Пакистана, као прва жена на челу једне исламске земље.

1989. – Михаил Горбачов као први совјетски лидер посјетио Ватикан и договорио се са папом Јованом Павлом Другим о успостављању дипломатских односа СССР и Ватикана.

1991. – На референдуму у совјетској републици Украјини надмоћна већина бирача се изјаснила за независност.

1992. – У првој влади СР Југославије премијера Милана Панића оставке поднијели потпредсједник Оскар Ковач и чланови Радмила Милентијевић и Никола Шаиновић, а непун мјесец касније Савезна скупштина изгласала неповјерење влади.

1994. – У нападу Хрватског вијећа одбране и регуларних јединица Хрватске војске на српска насеља око Гламоча погинула три српска борца и двије жене. У борбама је нестало 13 српских цивила, а потпуно или дјелимично уништено је 11 стамбених и привредних објеката.

1998. – Нафтна корпорација „Ексон“ сагласила се да за рекордну суму од 76,6 милијарди долара купи корпорацију „Мобил“, чиме је створена највећа свјетска нафтна компанија.

2000. – Лидер Партије националне акције Винсент фокс инаугурисан је за предсједника Мексика, чиме је окончан 71 годину дуг период владавине Институционалне револуционарне партије. Tо је био први пораз те партије од 1929.