Недостају берачи паприке, страхује се да ће пропасти род

Зачинска паприка је једна од најзначајнијих повртарских култура и извозни бренд Србије. Само на подручју Војводине производи се на 2.500 хектара, а готово 80 одсто намењено је извозу. У току је берба, али и поред солидних дневница нема довољно берача, па прети велика опасност да део овогодишњег рода остане необран и пропадне на њивама.

Породица Иштвана Тертеја из села Горњи Брег у општини Сента, производњом зачинске паприке бави се дуже од једног века. Тренутно је гаји на 20 хектара и очекује производњу од 200 тона.

„Добра је земља и квалитет паприке. Само то треба овде да производимо. Наш крај је најбољег квалитета за индустријску паприку“, каже Иштван,

За квалитет је пресудна ручна берба, али је добре и вредне надничаре све теже пронаћи.

Гизела Нађ из Падеја десет година организује раднике. Раније их је, каже, било више.

„Хтели су људи да раде а данас су сви млади отишли у иностранство. Неки то и неће да раде или имају неку другу зараду“, каже Гизела Нађ и истиче да тренутно има 20 до 22 радника.

Ержебет Јакша из Падеја више од 30 година ради овај посао. Каже да је тежак, ради се и по сунцу и по киши, а леђа боле. Дневно се, истиче, може зарадити око 2.000 динара.

У Мартоношу постоји шест фабрика за прераду зачинске паприке, што су највећи капацитети за прераду зачинске паприке у Србији.

Само у породичном газдинству Душана Хајдина се произведе око 600 тона разних зачина од паприке.

„Велике количине прерађујемо већ годинама, претежно је та паприка намењена извозу“, навео је Душан и додап да највише извозе у Европску унију, а нешто мало у САД и Канаду.

Приноси по једном хектару се крећу око петнаест тона, што је прихватљиво али су улагања око 1.500 евра за заснивање производње.

Откупна цена на велико ових дана се креће око 45 динара за килограм, што би произвођачима и поред свих улагања донело зараду по хектару и до пола милиона динара.