НИКОЛУ ТЕСЛУ ЈЕ УБИО ОТО СКОРЗЕНИ

Господин Војислав Милошевић, директор Центра за антитероризам и светски мир открива строго чувану тајну о убиству Николе Тесле, али и о мрачним играма Америке и шуровања са највећим Хитлеровим злочинцима:

„Вест о убиству Николе Тесле до мене је стигла кад сам послушао ’’youtube’’ презентацију у којој Ерик Берман прича Грегу Сyзманскију како је открио да је његова бивша девојка била кћер бившег нацистичког команданта Ота Скорзенија, те да је тако, сасвим случајно, имао прилику да се сретне с остарелим Скорзенијем који је годинама живео у САД-у, радећи као столар с новим идентитетом који му је омогућила ЦИА након II.Светског рата.

Берман (који понекад користи псеудоним Ерик Орион) је добио пуно признање Скорзенија, који се приближавао крају свог живота, и који му је дао пуну кутију за ципеле са стотинама фотографија које подупиру његове тврдње. Међу бројним важним открићима, Берман је чуо од Скорзенија да је он лично угушио Николу Теслу 6. јануара 1943., и да му је тада, у убиству асистирао његов нацистички колега Реинхард Гехлен. Тесла је тада имао 86 година.

Према изјавама Скорзенyја, он и Гехлен су успели намамити Теслу дан пре убиства да им открије детаље својих најважнијих открића. Након што су га убили, испразнили су цели садржај Теслиног сефа, и све што су одатле украли предали су Хитлеру. (Примедба аутора: САД је поновно дошла у посед ових докумената кроз операцију „Paperclip„ или операција спајалица, на крају II. светског рата.)

Ото Скорзени је био Хитлеров убица и телохранитељ, један је од многих нациста који су се инфилтрирали у САД након II светског рата кроз операцију „Paperclip„, а на исти је начин у Америку стигао и Реинхард Гехлен, који је креирао ЦИА-у и БНД (Тајну службу Западне Њемачке.).

Иако се у јавности мислило да је Скорзени умро 1975. у Шпанији, он се у јавности поновно појавио 1999. Отто Скорзенy је објаснио како је (упркос књигама из историје и информацијама које је сервирала ЦИА) помогао Хитлеру да побегне у Аустрију авионом којим је управљала жена пилот Хана Ритц. „Хитлер није умро извршивши самоубиство,“ рекао је Скорзенy. „Убијен је његов двојник, тако што су га упуцали између очију, и зубарски картон доказује како то није Хитлер. Американци су ту информацију држали у тајности јер су били забринути да би истина могла разгњевити Русе.“

Упркос препиркама о Теслином пореклу, Никола Тесла је српске националности, рођен у Смиљану у Лици, 10.јула.1856., у регији Аустроугарске (Војне Крајине – Аустроугарске, која је 1881. придружена Бановини Хрватској као Личко-Крбавска жупанија.), у којој је тада живео, већином, српски живаљ, а која се данас налази у модерној Хрватској.
Тесла је био син православног свештеника. Тако је Никола Тесла имао могућност да чита о многим темама захваљујући очевој личној библиотеци. Као дечак, пратио је свог оца на путу у Рим, где је имао прилике да чита и многе, мање познате радове и књиге које су се налазиле у Ватиканској научној библиотеци.

Након што је завршио студије инжењерства и физике на Политехничкој школи у Грацу , Тесла је наставио своје школовање на Универзитету у Прагу. Од почетка је показао невероатну способност у решавању механичких и научних проблема, нарочито у делу електрицитета и апликација производње електричне енергије. Након што је радио у подружници Едисонове Телефонске компаније у Будимпешти, Паризу и другим градовима Еуропе, Никола Тесла је кренуо у Америку да би се срео с човјеком који му је осигурао први посао, то јест с Тхомасом Едисоном.

Тесли је било тешко да ради за Едисона (јер се Едисон није придржавао финансијске погодбе), али је ускоро Никола успео да пронађе финансијере за своје пројекте, истраживања и нова открића. Финансијери, као што је Џон Пиерпонт Морган, Џорџ Вестинхаус и Јакцоб Астор су били међу људима који су видели потенцијал у Теслином пионирском истраживању, али и осетили да би могли дебело да уновче његова технолошка открића на пољу електрицитета, бежичне комуникације и физике.

Једини званични документ о Теслином доласку у САД је онај из луке Њујорк, 7. априла 1882. у којем пише да је 25-годишњи Тесла стигао у истоимену луку бродом Нордланд, те да је из Европе кренуо из луке Антверпен. Он је на ово путовање кренуо након што је предавао у Паризу. Тесла је у Њујорк стигао као „радник“, иако би ова класификација тешко могла одговарати човеку који је постао најпознатији проналазач у људској историји, са преко 700 патената који су његово животно дело. Његова технолошка открића су засигурно скренула пажњу особа гладних моћи и доминације над светом.

У великом делу су Теслине иновације и каријера били искључени из историјских књига, јер су његови патенти украдени и после тога кориштени као оружје. Нама никада није дозвољено да сазнамо о супресији Теслиних напредних научних открића, нити нам је дозвољено да сазнамо које су особе профитирале из крађе његових радова – точније да откријемо ко су људи који су оркестрирали таквим злим планом.

Иако је много тога писано о Теслиним успесима и падовима, мало ко је детаљно описивао што се догађало иза сцене финансијских активности које су довеле до нацистичке завере како би дошли до Теслине технологије и ко је и зашто плаћао развој таквих технологија. Многи од Теслиних патената су дошли у руке нациста између два светска рата. На крају је Тесла морао судским парницама да се бори за своје личне патенте.

Иако је Никола Тесла успео да добије већину тих парница за право патентирања, његови су изуми и технологије били константно крадени и продавани нацистичкој Немачкој и другим страним владама, тако да он никада није могао да остварити финансијски успјех који му је, с правом, припадао. Кроз целу каријеру Тесли су други упропашћавали и рад и имовину, и то је углавном пролазило неопажено.

У време смрти (према речима његовог убице Скорезенија) на дан 6. јануара 1943. Тесла је умро у потпуној беди, без пребијене паре. На православно Бадње вече, Теслу су пронашли мртвог на кревету, обученог у свечано одело, прекрштених руку на грудима. Говорили су како је овај човјек великог ума вероватно предосетио смрт због тога је обукао свечано црно одело, пре него што је издахнуо. То је, наравно, неверојатна лаж и својеврсна „немогућа мисија“, чак и за тако велики ум као што је био Теслин.

Ово је само још један доказ да је убијен, и да су га његове убице обукли у свечано црно одело, остављајући га на кревету пошто што су га уморили! Успех Николе Тесле у открићима нових технологија није прошао незапажено од многих великих индустријских капиталиста и различитих влада света. У ствари, многи његови изуми су даље развијани кроз тајне владине програме који су настали након изума наизменичне струје, електромагнетске енергије, електричних мотора, генератора, завојница, радио-трансмисије, технологије за чување електричне енергије и технологије бежичне комуникације.

Пошто је Тесла често био дубоко фокусиран на своја истраживања у забаченим лабораторијима, надгледање Теслиних правних послова је било у рукама најближег сарадника, Џорџеа Х. Шерифа, који је често саветовао Теслу о нерешеним патентима, уговорима, парницама, пословним предлозима, јавним приказивањима и финансијским пословима.
Као што то обично бива са сваким поузданим сарадником, Шериф је често стајао уз Теслу у његовим успонима и падовима и финансијским ноћним морама, понекад је чак и тражио додатно кредитирање за хотел Валдорф-Асторију у којем је Тесла често боравио, или му је осигуравао директан доток новца за истраживања која је Тесла требало по уговору да обави.

Ото Скорезни је тврдио како је прави идентитет Џорџа Буша, у ствари Џорџ Х. Шериф Млађи, те да је он син илегалног имигранта из Немачке, Теслиног књиговође – асистента Џорга Х. Шерифа Старијег! Ово вреди више од хиљаду речи: но то није једина бомба коју је Ото Скорзени избацио из себе тог дана 1999.

При крају своје каријере, Тесла је избачен из Валдорфа због неплаћеног рачуна који је износио, за оно време, великих, 2000 долара. Док је Тесла радио на тајном пројекту владе САД-а у Колорадо Спрингсу, Шериф је комуницирао с Теслом о његовом пословном и новчаном стању. Тесла је тада говорио о бољој будућности и скором финансијском успеху и како га је Шериф стално упозоравао о недостатку новаца.

Тесла је почео са конструкцијом торња за бежични преенос енергије „Wardenclyffe,“ на Лонг Исланду, с новцем који је инвестирао Ј.П. Морган. Када је Морган открио да ће торањ бесплатно преносити електричну енергију и радио-таласе, он је отказао пројект и наредио растављање торња и продавање свих његових делова у старо гвожђе. Јер, Морган никако није хтео да Американци добију бесплатну електричну енергију, радио и телевизију. Тесла је био разочаран, када је чуо вест, али наставио је на раду нових изума.

Унутар документације „Rockefeller Connection Recordsa„ стоји да је зграда „Whitehall„ била власништво Френка Рокефелера који је са својом браћом Вилијемом и Џоном Дијем поседовао многе компаније са канцеларијама који се тамо налазе. У истој згради налазила се управа „International Longshoremen’s Association„, а бавила се различитим пословима, од нафте, рударства и поседовања других хемијских компанија.

Такође су поседовали компанију „Union Sulphur„, коју је водио немачки хемичар Херман Фрасх који је патентирао методе екстрахирања сумпора и петролеја. Фрасцх је такођер радио за Џона Д. Рокефелера у Стандард Оилу, која је развијала сличне методе екстракције. Френк Рокефелер је такође био инвеститор„Buckeye Steel Castinga„ из Охаја који је производио аутоматске спојнице и шасије за вагоне воза које су имали Хариман, Рокефелер и Ј.П Морган и на крају „Samuel Prescott Bush„ који је од генералног менаџера постао председник компаније након што је власницима остварио огромну добит.

Семјуел П. Буш је у сарадњи са Рокефелерима дошао до позиције директора Одбора Ратне индустрије с којом је успио креирати уговор с Ремингтон Армс за време рата, све то захваљујући Рокефелеру. „Веран“ сарадник Николе Тесле, којег је некада ословљавао с „књиговођа“ или „секретар“ Џорџ Шериф радио је за „Union Sulphur„. У нормалним ситуацијама ово не би стварало никакво звоно за узбуну, али ако се узму у обзир све економске неприлике у којима се Тесла стално налазио, онда је то потпуно другачије.

Шериф је имао свако право да својој породици осигура нормалан живот. То је био „амерички начин живота„. Ако пажљиво погледамо „Union Sulphur Co.„ онда ћемо открити како је неко ту био варан и преварен… А то је био Тесла! Шериф је био сама срж ове преваре?!

Ко је био Џорџ Шериф? Или још боље – ко је био Џорџ Х. Шериф Старији? Не постоје легални записи и документи о Џорџу Х. Шерифу, нити да је он рођен или да је он живео у САД-у крајем XIX века до 1925., па ипак тај Џорџ Шериф је био асистент/књиговођа Николе Тесле.

(Рецимо, да је Шериф рођен у Немачкој, да ли би то на сву ову мистерију бацило мало више светла? Вероватно, да постоје такви документи, но познато је да су такви људи коју су радили за нацистичку странку углавном имали све досијее и податке о свом пореклу уништене и избрисане – но након што даље испитамо ову непознаницу и након што даље прочитате овај текст, открићете да и те како има везе с породицом Буш.)

Скорзенy је иза себе оставио пуну кутију ципела с фотографијама које су покривале више од 60 година његове историје, међу њима су биле личне фотографије Скорзенија, он их је све описао Берману до детаља. Цели низ фотографија показује младог и надменог Скорзенија у пуној ратној униформи нацистичког СС-а, снимљен је и до свога фирера Адолфа Хитлера.

У тој кутији су и фотографије Реинхарда Гелена (СС убице и шпијуна), доктора Јосепа Менгелеа (Анђела смрти), Мартина Бермана (Хитлеровог помагача и СС убице). Ерик „Орион“ Берман је у интервјуу којег је дао уживо за „Republic Broadcasting Network„17. јануара 2006. детаљно објаснио следеће: „Скорзени је умро 31.децембра 1999. Његово тело је кремирано, имам копију његове смртовнице, и видео сам његов пепео. После рата, он је помогао Џорџу Бушу да утемељи ЦИА-у кроз операције Спајалица и ОДЕСА.

“ Берман је напоменуо како је Скорзени ослобођен од оптужби на суђењу нацистима у Нирнбергу и да је он у ЦИА-у успео убацити преко 50 хиљада нацистичких ратних злочинаца, те да у САД нису само доводили ракетне научнике после II светског рата. Берман је Скорзенија описао као врло фокусираног и луцидног старца од 90 година, и да је у тим годинама још увек био јако мобилан. Тврди да је могао без проблема да шета уоколо и да је имао импресивну појаву и највеће руке које је икада видио у животу.

Био је висок 193 центиметра. Када су Бермана запитали како је могуће да му је Скорзени поверио такве информације, он је одговорио следеће: „Био сам с једном од његових кћери. Као прво, морам рећи да је он јасно знао да сам ја Јеврејин. Ја сам искрен момак, и он је сматрао како ћу ја заиста покушат урадити нешто по његовом питању и како ћу га извести пред правду, како ћу направит нешто по питању нацистичког ратног криминалца. Он је мислио да су га преварили Бушови за велике суме новца током свих ових година. Ово је био његов покушај да се коначно с њима обрачуна.

У „Tesla Tech Inc.„ Магазину број четири, од 03.08.2006. изашао је биографски текст о Николи Тесли, под називом: „Невероватна технологија„, у њему је Дастин Валс писао о Теслином детињству, о неким његовим изумима и његовим последњим данима.
Валс на страници 21-22 пише следеће: „Чланови краљевске породице предратне Југославије су се сусрели с Теслом у јесен 1942. Са Теслом се срела и секретар Шарлот Музар, она је након сусрета с Теслом изјавила како јој се чини да неће преживети наредну ноћ. Један други Теслин пријатељ „Kenneth Swezey„ је посетио Теслу у исто време и, „приметио„ како се Тесла храни само с мало „Набиско„ кекса и топлог млека. Било је сасвим очигледно да се Тесла приближава крају живота.

До краја децембра 1942. Тесла је започео низ сусрета с агентима владе САД-а како би с њима поделио нека од својих најделикатнијих открића. Ти су људи узели многе од његових докумената како би их снимили на микрофилмове.
Текст наставља даље овим подацима: „Након Теслине смрти, Уред САД-а за Власништво Странаца или „United States Office of Alien Property„ је под инструкцијама ФБИ-ја конфисковао сва Теслина документа и његове личне ствари. Ово је био веома интересантан маневар ако се узме у обзир да је Тесла био амерички држављанин.С правом се питамо да ли су то „владини агенти“ о којима је писао Дастин Валс?

Време последњег посета Џорџа Шерифа Николи Тесли је такођер посебно сумњиво. Скорзени није стао само на овим открићима која су му „олакшавала душу.“ Он је описао везе с Френком Едвардом П из јужне Флориде (Бреман тврди да изостављањем целог презимена штити Скорзенyјеву кћер), те везе с Реинхардом Геленом, то јест Ханком Јановицем и доктора Јосепха Менгелеа, то јест Стивена Рабела.

Берман је на то рекао следеће: „Гелен је ФБИ упозорио о Скорзенију који је открио свој прави идентитет и локацију, након тога се Гелен (Janowicz) сакрио. Менгеле (Рабел) је уз помоћ серије хормонских ињекција које успоравају старење, црне перике и „канибализма“ одржао свој младеначки изглед.“ Након што је истражио и потврдио неке од Скорзенијевих навода, Берман је контактирао Министарство правосуђа САД-а како би их обавестио да се одређени нацистички шпијуни крију унутар одређених фракција тајних агенција САД-а, нарочито унутар ЦИА-е.

Моје мисли су биле, да требам ове тражене нацисте, ратне криминалце, убице из холокауста и терористе да доведем пред лице правде. Желео сам контактирати владу САД-а и рећи им: „Хеј људи они су још живи.„ Желео сам правду. То је била моја једина намера. Прво сам покушавао контактирати Елија Росенбаума који је шеф одсека одељења за специјалне истраге Министарства Правосуђа. Но на крају су они мислили како је реч о превари и рекли су ми како грешим, и да је ЦИА открила како су сви они мртви. То је све што су ми рекли, и наравно, да ја нисам у праву.

Својевремено је „Idaho Observer„ 2007. године, у детаљима објашњавао колико се смрт Николе Тесле и његова најважнија открића још увек добро крију од јавности, заједно с политичким играма у врху САД-а и светске пирамиде власти.