Русија бира председника

У Русији се одржавају председнички избори, на којима се надмећу осам кандидата, а апсолутно највеће изгледе за победу има актуелни председник Владимир Путин. Гласање ће посматрати шест међупарламентарних организација и око 150 међународних посматрача.

Због 11 временских зона, гласање је почело на крајњем истоку Руске Федерације, у регионима Камчатка и Чукотка, у суботу.

Према анкетама, Владимир Путин ужива подршку око 80 одсто грађана – што би му лако могло донети још један шестогодишњи мандат.

Путин, који је први пут изабран за председника 2000, у овогодишњој трци за највишу државну функцију у Русији учествује као независни кандидат, а грађане је позвао да изађу на биралишта како би се узело у обзир мишљење сваког од њих у дефинисању будућности земље, преноси Тас.

„Од воље народа и воље сваког грађанина Русије зависи који пут ће наша земља изабрати, а од тога зависи и будућност Русије и наше деце“, поручио је Путин у телевизијском обраћању гласачима у четвртак, истакавши да су Руси увек сами одлучивали о својој судбини, према својој савести и из љубави према истини, правди и отаџбини.

Међу осталим председничким кандидатима су лидер Либералне демократске партије Русије (ЛДПР) Владимир Жириновски, бизнисмен Павел Грудинин као кандидат Комунистичке партије, затим суоснивач странке Јаблоко Григориј Јавлински, лидер Партије раста и привредни омбудсман Борис Титов, челник странке Руски општенародни савез Сергеј Бабурин, ТВ водитељка и политичка активисткиња Ксенија Собчак – коју је номиновала Грађана иницијатива – и лидер Комуниста Русије Максим Сураикин.

АП оцењује да је, и поред тога што се Путину „широко смеши“ победа, Кремљ забринут због апатије међу гласачима те да настоји да подстакне што већу излазност како би Путинова победа била што импресивнија.

Председник је, примећује америчка агенција, током предизборне кампање пропутовао целу земљу обећавајући повећање плата, модернизовање система здравствене неге и образовања, као и издвајање више средстава за инфраструктуру.

Асошиејтед прес наводи да неки Ксенију Собчак, иначе ћерку некадашњег Путиновог заштитника, види као „пројекат Кремља“ с циљем да се гласању да „демократски спољни сјај“, а редови критичара Кремља брже поделе.

Собчак је, међутим, негирала да је у било каквом дослуху с Кремљом и изразила спремност за сарадњу с Путиновим главним противником, лидером опозиције Алексејем Наваљним, коме је забрањено да учествује у изборној трци због осуђујуће пресуде коју многи сматрају политички мотивисаном.

Наваљни је, с друге стране, позвао на бојкот гласања у недељу, а на видео-снимку објављеном у четвртак увече на Јутјубу исмејао је Ксенију Собчак и друге кандидате које је описао као „кловнове којима манипулише Кремљ“, истовремено позивајући своје присталице да изађу на улице и затраже промене.

Ројтерс предвиђа да ће Руси Путину у недељу поверити још један мандат и „тиме му одати признање што се у име Русије одупире западним владама које га виде као опасног аутократу“.

Анкете показују да је Путин (65) у огромном вођству над осталим кандидатима уочи избора, што му готово засигурно гарантује реизбор на чело земље.

„То ће значити да је Путин скоро четврт века на власти, што је прилично дуговечан мандат међу кремаљским лидерима, имајући у виду да је дуже од њега до сада владао само Јосиф Стаљин“, наводи британска агенција.

Ипак, и Ројтерс оцењује да би на Путинов изборни тријумф сенку могла да баци само апатија међу гласачима која би могла да доведе до ниске излазности, или пак могућност да мањина Руса који се Путину гласно противе изађе на улице у знак протеста против оног што описује као „недемократску фарсу“.

Британска агенција наводи и да је, током изборне кампање у којој је уживао велику присутност на државној телевизији, Путин себе приказао као једину особу која може да одбрани националне интересе Русије у непријатељском свету.

Путинове присталице, наводи се у анализи, указују на руску војну интеревенцију у Сирији и припајање Крима 2014. као на доказ Путиновог патриотизма, и тврде да су америчке и европске санкције уведене због украјинске кризе „цена вредна плаћања“.

Осврнувши се на недавни спор Москве с Лондоном у вези са тврдњама да је Кремљ користио нервни агенс да отрује руског двоструког агента у енглеском граду Солсберију, Ројтерс оцењује да тај случај није угрозио Путинову репутацију.

Истовремено, ова агенција упозорава да би још један шестогодишњи мандат Путина ставио пред многобројне изазове, као што је посустајање руског БДП-а због ниских цена нафте и ефеката западних санкција.

Француски Монд, такође, оцењује да је Путину победа практично осигурана, а да једину непријатност Кремљу ствара опасност од ниске излазности.

Париски дневник истиче да је Кремљ, да не би одвратио пажњу бирача са избора, до сада пазио да не реагује претерано пред оптужбама Запада у случају тровања бившег шпијуна Сергеја Скрипаља и његове ћерке.

Коментаришући досадашњих 18 година Путинове власти, лист оцењује биланс као „изнијансиран“ при чему је, како наводи, побољшање стандарда руских грађана у прва два мандата данас у сенци финансијских криза, санкција и зависности од курса нафте, „из којих Русија никада није изашла упркос обећањима“.

Изборе ће, како је најављено, пратити 400 страних новинара, а укупно 13.200 новинара широм Русије, наводи Тас.