Саборни храм Успења Пресвете Богородице

Прва православна црква у Брчком тзв. "Брвнара" саграђена је за вријеме владавине посљедњег српског деспота у Угарској, Павла Бакића од 1525.-1537.г. Била је посвећена Св. Ђорђу.

Иста црква је изгорјела 1834. године. На мјесту садашње цркве изграђена је велика црква 1874. године. 1941 године бива опљачкана и запаљена, 1942 године. Сравњена је са замљом од стране непријатеља – усташа. Садашња црква изграђена је од 1968 – 1971. године, када је и освећена 26. 09. 1971. године. Тада је имала само један торањ-звоник. 2000. године дограђена су још четири торња са тремовима, а 2002/2003 урађено је 9 мозаика. Данашњи изглед цркве осликава љепоту душа православних вјерника парохије брчанске, који својим прилозима украсише своју цркву васкрслу из пепела ратних паљевина.

Парохијска Црква Успења Пресвете Богородице: Градња једнобродног храма је почела 1968. године, а темеље је осветио 13. јула 1969. године прото Ристо Јовановић из Обудовца, архијерејски намјесник брчански. Храм је зидан од ситне цигле, покривен је бакром и има звоник са три звона. Градња је завршена 1971. године, а храм је осветио Епископ зворничко-тузлански Лонгин 29. септембра исте године.

Први храм у Брчком била је црква-брвнара преко пута садашњег храма и била је посвећена Светом великомученику Георгију. По предању, постојала је до 1834. године. Нови храм је саграђен 1874. године и зидан је ситном циглом. У храму су били многоројни вриједни свети предмети,  а највредније су биле иконе на иконостасу познатог сликара Паје Јовановића. Храм је 1941. године запаљен, да би наредне године у прољеће по наредби локалног Нијемца Либмана у потпуности миниран и срушен. О овом храму сачувана је повеља која је била положена у темеље храма. Данас се на мјесту овогахрама налази споменик који свједочи о некадашњем његовом постојању.

Данашњи храм је оштећен у посљедњем рату гранатама испаљеним од стране хрватско-муслиманске војске. Након рата храм је поправљан и дограђиван. Проширен је олтар и дозидан је улаз 2002. године.

Црквена умјетност: Храм је живописао 1982. годинеДраган Бјелогрлић из Новог Сада. Иконостас од славонског храста је израдио Милић Урошевић из Београда. Иконе је осликао протођакон Марко Илић из Београда.

Црквени и културни живот: При храму постоји и библиотека са укупно 1333 наслова, без неких вреднијих наслова. То су обично духовно-поучне књиге које се издају парохијанима на реверс, без претходног учлањивања.

При храму постоји мјешовити хор „Свети Стефан Дечански“, основан 19. августа 2010. године. Крсна слава хора је Свети Стефан Дечански, а диригент је професор Вања Божић.

При храму дјелује и Коло српских сестара „Мајка Јевросима“. Рад кола је обновљен 1992. године и тренутно има 70 активних чланова. Своју бригу и помоћ часне чланице Кола су исказале током Одбрамбено-отаџбинског рата када су обилазиле борце и дијелиле помоћ. Након рата организовале су многе акције прикупљања помоћи српском народу на Косову и Метохији и становништву Семберије током поплава 2010. године.

Светосавска омладинска заједница је основана 23. децембра 2001. године. Свој рад базирају на организацији разних радионица, предавања, поклоничких путовања и хуманитарних акција.

Иконописачка школа „Небеска Царица“ је почела свој рад при храму 2011. године. Школа је осмишљена да ученици стекну основно знање о иконографији.

Матичне књиге: Воде се од 1875. године. Држава их је одузела, али након овог рата све су враћене и чувају се у парохијској канцеларији.

Црквене зграде: У порти храма постоји светосавско-парохијски дом који је у потпуности завршен. Парохијски дом је саграђен 1972. године и димензија је 12 х 12 m. Светосавски дом је дограђен 1978. године и димензија је 12 х 7 m.

Гробље: Гробља се налазе у Српској Вароши, затим селима Зовик и Доњи Брезик.

Свештенство: Цвијетин Пејановић, Милан Дојчиновић, Рајко Софреновић, Теодор Трифуновић, Милорад Јовановић, Стокан Ћирковић (1980-1991), Славко Максимовић (1970-2010), Миливоје Ненић, Небојша Драшкић, Милорад Зарић, ђакон Драган Поповић.

Ктитори, приложници и добротвори: Породица Хаџи Јове Хаџића, те породице Крсмановић, Ковачевић, Ћеловић, Мајсторовић, кумови храма Душан и Милена Дојчиновић, др Веселин Машић.

Извори и литература: Исказ протонамјесника Небојше Драшкића од 31. децембра 2012. године.

Надлежни свештеници: Протонамјесник Небојша Драшкић, јереј Милорад Зарић и протођакон Драган Поповић.