СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ СТАВРОПИГИЈАЛНИ МАНАСТИР РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ДРЖАВИ ИНДИЈАНА, САД

Смештена међу питомим брдима и удолинама северозападне Индијане, далеко од вреве и метежа великих градова, на пространом пошумљеном имању које својим изгледом подсећа на плодне пределе Шумадије, стоји велика светиња: српски женски манастир Рођења Пресвете Богородице.

26

Иако је манастир саграђен и освећен 1994 године, замисао о овој светињи зачета је много раније, без сумње вођена промислом Божијим. Манастир Рођења Пресвете Богородице настао је као израз и остварење животне жеље монахиње Евпраксије (Пауновић), потоње схи-игуманије и настојатељице манастира.

Заједно са јеромонахом Гаврилом и монахињама Антонином и Параскевом, а са благословом владике Митрофана, мати Евпраксија је дуго и упорно тражила начин да на простору Северне Америке оснује манастир, општежитије по узору на српске светиње попут Љубостиње, Жиче и Студенице, у коме ће се живети и Богу молити према типику српске цркве. Средства за изградњу манастирског комплекса добијена су од ктиторке Олге Попов, православне Рускиње и великог пријатеља и поштоваоца Српске Православне Цркве, која је манастирској обитељи завештала велику суму новца за грађевински фонд.

Промислом Божијим, манастиру нису недостајали богољубиви дародавци и приложници. Г-ђа Биљана Ђелевић је манастиру завештала кућу на манастирском имању у којој тренутно живи. Отац Теодор Јурјевич је манастиру даровао вишемесечни труд и иконописачко умеће, и осликао читаву унутрашњост храма, као и иконе на спољним зидовима. Неколико година касније, такође уз помоћ дародавца, купљено је суседно имање са кућом за смештај гостију. Манастир је освећен 19 јуна 1994. године, на празник Педесетнице. Чинодејствовао је патријарх српски г. Павле, уз саслуживање епископа источноамеричког г. Митрофана, нишког г. Иринеја, канадског г. Георгија, горњокарловачког г. Никанора и славонског г. Лукијана, као и бројног свештенства и монаштва из матице и расејања. Био је то дан препун благодати и духовне лепоте за све присутне вернике који су дошли у великом броју да прославе овај велики догађај.

Градитељски подухвати нису стали са подизањем цркве, конака и звоника. Ускоро је комплексу придодан и павиљон, а кућа која се првобитно налазила на имању и која је коришћена за смештај гостију, касније је реновирана. После неколико година саграђена је и књижара у којој се могу наћи многа издања књига, приручника, молитвеника на српском и енглеском језику часописа, као и икона и других предмета за верску употребу.

Одлуком Сабора СПЦ, Манастир Рођења Пресвете Богородице припада Новограчаничко-Средњезападноамеричкој Епархији.

Од оснивања до данас у  манастиру свакодневно се служи по типику Српске Цркве. Молитве за здравље и спасење живих и за покој душа у Господу уснулих узносе се свакодневно, како на светој литургији, тако и у келејном правилу.

Црква је увек имала велику улогу у животу српског народа. Србија је пуна манастира у којима верни налазе утеху, поуку, молитвени мир и снагу да одоле животним искушењима. Милошћу Божијом, данас и Срби који живе у Америци и Канади имају своју духовну оазу. Обитељ манастира Рођења Пресвете Богородице позива све православне вернике да посете ово свето место и да сами осете Божију благодат и мир који се даје онима који га искрено и са вером траже.